ПРОТЕРАНЕ „КАРАВЕШТИЦЕ“- ДАН ПРАШТАЊА И ВЕСЕЉА
18.03.2013
Поводом празника бела недеља “Покладе”, који представља почетак хришћанског обележавања великог поста уочи ускрса, Коњички клуб „Нониус„ у сарадњи са мештанима Горњег Међурова и подршку Градске општине Палилула организовао је пети пут за редом манифестацију “Каравештице“. Домаћини и овогодишњих јубиларних „поклада“ у Горњем Међурову били су Тони и Јасна Илиески. Ово је својеврсно подсећање и враћање народној традицији и старом изворном стваралаштву народа овога краја, рекли су нам вредни домаћини. По лепом али прохладном сунчаном дану, окупили су се мештани Међурова, околних села али и бројни гости из града Ниша, чланови коњичког клуба. Да стари српски обичаји још увек привлаче велику пажњу становника показало је и ово дружење, које је највише обрадовало малишане јер су се они овим поводом маскирали.

Учеснике манифестације, како је најавила „вештица“ Јелена, водитељка програма, поздравио је Бобан Џунић, председник Градске општине Палилула, „први шериф од Палилуле.“ „Ова манифестација, на својеврстан начин, је наш допринос обележавању великохг хришћанског јубилеја - 1700. година од потписивања Миланског едикта. Промоција изворног стваралаштава, обичаја, традиције и културе нашег краја, такође употпуњује нашу културну и туристичку понуду у општини Палилула и Граду Нишу – истакао је председник општине Палилула. Посебно ме радује велико присуство и активно учешће деце, која су по традицији дошла под маскама, али и изузетан ентузијазам и гостопримство породице Илиевски.

Код Срба покладе се обележавају пред почетак божићњег поста, као и уочи ускршњег или великог поста („беле покладе“). Покладе су народни празник распрострањен у Европи и Америци. Његови корени су пагански и везани за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања великог поста уочи ускрса. Покладе се обично сматрају за време необузданог уживања у храни, пићу и прославама под маскама, познатим као карневал. Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име. Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија“).

Сеоско двориште у Горњем Међурову, коњи, деца под маскама - учесници програма, вратили су нас на тренутак у неко прошло време. Најлеше маске и најлепше „вештице“, по оцени специјалног жирија, добиле су пригодне награде. Упаљене су ватре. Лутке, које симболизују вештице и друге немани, бачене су на ломачу а најхрабрији су прескакала ватру док ватра није потпуно угашена. Домаћини манифестације „Каравештице“, Јасна и Тони Илиески били су веома задовољни посетом. Ова манифестација је већ постала традиција. По старом, српском обичају, дружење је завршено уз послужење, топао чај и грејану ракију.
(Д.Видојковић, ЕКОполис)